|
| |
Tikovina
- dragulj tvrdog drveta sa Balija
Ovo predivno tropsko drvo pripada monsunskoj šumskoj vegetaciji
Indije, Tajlanda i Malezije, kao drveće koje naraste i do 30-40
metara u visinu. Podnosi promene godišnjih doba, dobro se savija,
ali ne lomi pri jakim naletima vetra. Tikova smola sadrži ulje,
koje je visoko vodootporno. Sadržine drveta i debelih vlakana olakšavaju
oblikovanje i omogućavaju prijatne forme. To je listopadno drvo
u suva godišnja doba, sa nazivom koji dolazi od malajalanske reči
THEKKU, i postoji u tri vrste: Tectona grandis (Indija i Indokina),
Tectona hamiltonijana - dahat tikovina (Burma), Tectona Filipinesis
- filipinska tikovina (Filipini).
Dok je prva, obična tikovina, najpopularnija, druga i treća spadaju
u ugrožene vrste. U jugoistočnoj Aziji dostiže visinu i do 150 stopa,
ima crvenkasto zeleno lišće jake, malo grube površine, a srž je
smeđe do tamno zlatne boje.
Ovo drvo jedno je od najpoznatijih za spoljnu upotrebu: spoljašnju
drvenariju, brodsku palubu i sve one delove, kod kojih je potrebna
otpornost na vremenske neprilike. Takodje se koristi i za uredjenje
kompletnih enterijera, a i kao furnir. Lako se obradjuje, zato što
sadrži velike količine prirodnih ulja, zbog kojih je i pogodan za
spoljašnju upotrebu, gde se traži trajnost. Čak i ako se ne održava
uljem, koje ga podmašćuje i daje mu sjaj, ono ostaje trajno i pouzdano.
Najizdržljivije i najčvršće je ono tikovo drvo, koje je raslo polako,
dugo i prirodno. Tikovina od mladog plantažnog drveta lakše puca
i osetljivija je na vodu. Zbog toga se prave sušare, koje omogućavaju
da i mlado drveće parira po kvalitetu. U Indiji se koristi najčešće
za ramove vrata i prozora, potporne grede, a u kućama za izradu
nameštaja. Zrela tikovina ima veoma visoku cenu. Korišćenje tikovine
podrazumeva različite mere i brigu o okruženju, koja podrazumeva
čuvanje prirodnih resursa ovog izvanrednog drveta.
50-60 - tih godina tikovina je bila poznata kao DANSKA MODERNA.
Tikovina je jedna od najpoznatijih vrsta, koja ima prepoznatljivu
i unikatnu osobenost za nameštaj, a najveći deo tikovine se izvozi
iz južne Azije - Indonezije, koja daje najbolje tikovo drvo.
To je tvrdo drvo, sa kojim se lako radi. Zbog jake strukturalne
snage i izdržljivosti od njega se vekovima pravi nameštaj. A u srednjem
veku veličao se u brodogradnji, zbog jedinstvenog kvaliteta, koja
se odlikuje time da drvo ne truli i ne prikuplja rđu, kada dođe
u dodir sa metalom. Sadrži visok procenat ulja, zbog čega je otporan
na vlagu i samim tim nije privlačan insektima. Prvi proizvođači
tikovine prepoznali su njegovu otpornost na vremenske neprilike.
Kada su britanski brodovi bili rastavljani u delove, tikovina je
ipak ostala očuvana. U Viktorijansko doba mnogo se eksperimentisalo
sa tikovinom sa idejom pravljenja nameštaja za spoljašnju upotrebu,
tako da je ostala vodeća na tržištu i dan danas. Pored dobre reputacije
zbog izdržljivosti, tikovo drvo je poznato i po bogatstvu toplih
tonova i satenski glatkih površina. Tikovo drvo je bolje kada ostari
i odstoji, i u tom vremenskom periodu prođe sve promene, dobije
sivi ton - patinu i suptilni meko - zlatni sivi ton. Međutim, neki
vole da održavaju originalnu boju i svake godine premazuju tikovinu
uljem, da bi sačuvala određen crvenkasto zlatni ton. Ako se to radi,
mora se voditi računa da se premazivanje sprovodi pre nego boja
počne da bledi, i uvek ga treba primenjivati na čiste površine,
jer zaostale nečistoće mogu dovesti do toga da nameštaj pocrni.
Briga o tikovini
Veliki koncentrat ulja dug vremenski period održava sjaj na površini
nameštaja, čak i ako se o njemu ne vodi mnogo računa. Zbog antibakterijskih
svojstava, koje ga ujedno štite od insekata, propadanja i bakterija,
kod ovog drveta nema raslojavanja. Osim povremenog poliranja nije
mu potrebna velika nega.
Prirodno, ako stoji napolju, tikovina će poprimiti srebrnkasto-sivu
boju, u zavisnosti od sunca i kiše. Boja se može povratiti trljajući
je vodom od sapunice, da bi se skinula prikupljena nečistoća, pri
čemu ne treba koristiti četku ili grubo vlakno, već meke tkanine
ili sundjere. Nakon toga ceo komad nameštaja istuširati mlakim,
blagim mlazom. Mogu se pojaviti vrlo male površinske pukotine, koje
ne utiču na trajnost i čvrstinu. To je posledica pulsiranja drveta,
koje prikuplja i otpušta vlagu iz atmosfere. Te pukotine nisu strukturalne
i ne smatraju se defektom.
Ostaci izlivenih tečnosti (naročito masnih) teški su za otklanjanje.
Svaki takav trag može se otkloniti finim šmirglanjem, a ukoliko
se i dalje vide fleke, komad treba oprati oksalnom kiselinom, premazati
bronzanim vunenim jastučićem i ostaviti da stoji nekoliko minuta.
|
|
|
